О књизи: 1993. / Око две године Конан остаје капитен Вастрелија и све ово време је имао невероватну срећу. На крају, други Зингарски пирати, љубоморни на успех странца који се увукао у њихове редове, искрцавају га на обали Шема, а сами тајно отпловљавају. Конан одлучује да не иде далеко од мора. Сазнаје да се у области обалних граница Стигије води нека врста рата и одлучује да се придружи „Слободном братству“ - банди пљачкаша под командом извесног Зарала. Међутим, уместо препада и богатог плена, он мора да обавља досадну, монотону службу заштите граница земље у Сукхмету, граду на граници са Црним краљевствима. Вино тамо кисело, зарада мршава, а црнкиње му убрзо дојаде. Досада се завршава појавом у Сукхмету Валерије, гусарке из „Банде црвене браће“, која му је позната са острва Баракх. Али она мора да прибегне драстичним мерама да одбије напредовање стигијског шефа, услед чега мора да бежи. Затим је Конан прати на југ, у земље црнаца..